Стара мајка учи плести
унучицу своју милу, –
то је школа врло стара,
на бакином драгом крилу.
Стара мајка тако добра,
а послушна унукица, –
то је слика врло стара,
на њој увек друга лица.
Ова иста стара душа,
учитељка сада што је,
ученик је негда била
на крилцу баке своје.
А ти, мала, што сад учиш,
ви’ш тако ћеш једном и ти
унучици својој драгој
учитељка добра бити.
Године се брзо крећу,
те зидају и кад кваре,
време иде, време лети
и понавља слике старе…
