Banuo pred zeca lav
Kao brdo da se ruši.
Zaurla mu onda carski
Tačno među duge uši.
Vidi zec da šale nema,
I zato u isti mah
Očajničkim glasom viknu:
Mene nije strahahah!
U čudu se nađe lav,
Pa i njemu stade dah.
Šta to misli zec kad viče
Da ga nije strahahah?!
Zec zamače iza žbuna
Poluživ, onako plav.
A lav i sad lupa glavu:
Šta to znači strahahah?!
