Danas sam sreo Deda-Mraza
U drvoredu, između staza.
Uštinuo me za obraze,
A ja mu rekoh: „Deda-Mraze,
Dobro mi doš’o, zdravo, deda!
Ja volim tvoje prste od leda.
Donesi sutra, za dečju sreću,
Pahulja belih punu vreću.
Pokrij snegom prljave staze,
Sve nek se beli, Deda-Mraze!
U ogledala i ledare
Pretvori one mutne bare.
Prospi pahulje na sve strane,
Zvezdama belim okiti grane!
Iz tvoje vreće nek’ veje, sipa,
Kad trčim, neka se čuje škripa!…“
