Srpkinjica jedna mala
volela je mnogo znati;
što god vidi ona pita:
„Šta je ovo, mila mati?―
Prevrćući knjigu neku,
spazila je sliku malu
i na slici decu mnogu,
među njima Svetog Savu.
„Je li, mati, ko je ovo
sa dečicom što se bavi,
što mu ruka desna lebdi
na dečijoj maloj glavi?
Reci, majko, ko je, reci
ja tu sliku vrlo volim,
ne znam zašto, al` bih često
da se pred njom Bogu molim―.
„I moli se, ćerko mila,
ta je slika sveta glava,
taj što decu blagosilјa,
to je, `ćeri, Sveti Sava.
Kralјević je srpski bio,
al` mu kruna ne bi mila
u životu monaškome,
duša mu se posvetila.
Odreko se sveta, blaga,
siromahe duh mu traži,
prolazio svuda on je,
da ih teši, da ih blaži.
Voleo je srpstvo svoje
pa mu škole stoga dao,
da ga spase od neznanja
prosvetom ga opasao.―
