Treba sutra da ustanem rano,

zato u krevet idem polagano.

Ležim, žmurim. Nemam sreće.

San na oči, neće pa neće.

Stežem kapke sve čvršće, jače.

Kad pas napolju pojuri mače.

Ruše se kante, kako spavati od buke?

Srećom mače uteče uz stablo jabuke.

Posle nekog vremena, opet je tišina.

Sad sam se ugnezdio, ma milina.

Džaba mi sve to kad me neće san.

Već se pitam, kako ustati sutradan?

E sada ću ovce polako da brojim,

valjda ću tako uspeti san da skrojim.

Al’ Avaj! Prebrojao sam i ovce sve.

Sada imam probem nov. Fale mi dve.