Stručnjaci savetuju da se deci ne ruši mit o Deda Mrazu već da istinu sami otkriju
Laganje, naročito deci nije dobro ni za pohvalu no psiholozi smatraju da je za mnogu decu verovanje u mit o Deda Mrazu normalan i zdrav deo razvoja. Pa s time i laganje ili prećutkivanje istine o njegovom ‘postojanju’.
Iako već i malo odraslijoj deci zvuči neverovatno da jedan čovek, i to deda, leti po celom svetu na sankama koje vuku irvasi i u jednoj noći, ulazeći u domove kroz dimnjake, isporuči na milione poklona, mit o Deda Mrazu je dugogodišnja tradicija mnogim porodicama koja u krajnjem slulaju može da ojača dobre porodične vrednosti.
– Nije loše da deca vjeruju u mit o nekome ko pokušava da ljude učini srećnima – rekao je dr. Metju Lorber, psihijatar u bolnici Lenoks Hil u Njujorku. Dodao je da je imaginacija normalan deo razvoja i da kod dece pobuđuje kreativnost.
Lorber je istakao i da priča o Deda Mrazu i nije sasvim lažna jer je Sveti Nikola bio prava osoba. Postao je poznat po darivanju novca siromasima, a to su važne vrednosti, rekao je Lorber istakavši da je dobro da takve vrednosti nadahnjuju decu.
– To je duh Božića i Nove godine, iako se današnja potrošačka kultura možda malo spustila iz tog duha – kazao je Lorber.
Deda Mraz je pak samo jedna mitološka figura u koju mnoga deca veruju. Tu su još zubić vila, uskršnji zec i druga stvorenja iz bajki. Lorber smatra da deca na taj način koriste i razvijaju svoju maštu.
Stefani Vagner, klinička psihologinja u „Child Study Center“ u Njujorku smatra da ne možemo nužno reći da je verovanje u Deda Mraza dobra stvar, ali da sigurno nije štetno.
– Božić i Nova godina donose porodici zajedništvo, a mit Deda Mraza ojačava te veze. Također, verovanje u Deda Mraza jača neke pozitivne navike poput pisanja pisama. Mnogo dece ne vole da pišu, ali pokušaće napisati ta pisma – rekla je Vagner.
No, kao i mnoge dobre stvari, priča o Deda Mrazu se završava. Deca prestanu da veruju u Deda Mraza u različitim uzrastima. Nekoj deci ‘oči otvore’ prijatelji u školi, duga se uvere sama čekajući kriomice Deda Mraza ali psiholozi u tome ne vide moguće posledice jer ističu da je deo mentalnog razvoja i propitivanje šta je stvarno, a šta ne.
– Kad deca pitaju svoje roditelje da li je Deda Mraz stvaran, oni moraju da odluče da li je dijete zaista spremno da zna istinu – rekao je Lorber. Najbolji način za rešavanje toga je pitati dete, šta on ili ona misle i da li veruju u Deda Mraza. Ako sama ne daju do znanja da sumnjaju, ne urušavajte im sreću.
– Mislim da većina roditelja ima dobar osećaj kada njihova deca mogu da prihvate istinu – rekao je Lorber. Kad roditelji otkrivaju istinu, mogu reći svojoj deci da je božićni duh pravi i reći im o pravom Svetom Nikoli.
Naravno, mnoga deca odrastaju ne verujući u Deda Mraza, bilo zato što ne slave Božić i Novu godinu ili slede tradicije različite kulture. A neke porodice koje slave Božić i Novu godinu ne podižu svoju decu da veruju u Deda Mraza i to je rakođe zdravo – istakao je Lorber. Međutim, ako je to slučaj, roditelji bi trebali da se pobrinu da njihova deca znaju da druga deca veruju u priču i kažu im to.
– Deda Mraz može biti tradicija, no, duh davanja siromašnima, duh porodice i zajedništvo – to je univerzalno, zaključio je Lorber.
