Врабац Мића из Добрића
ручка гулаш из котлића,
умрљ`о се до брчића,
пије сокић из лончића.
Позвао је голубића
да долети чак из Кнића,
скупило се друштво старо
на сав глас је запевало,
орило се све до зоре
чуло се до комш`е Боре.
А онда се присетили
кад су некад ђаци били,
па и строгог уче Ђоке
како им је дав`о двојке.
Несташлука на све стране
што одрасли деци бране,
лепршавих играрија
и осталих смејурија.
Све те дивне успомене
што нам живот красе,
треба да чувамо вечно
да се не угасе.
Милан Софронић, вероучитељ, Доња Борина; ОШ „Стеван Филиповић“, Радаљ; ОШ „Милош Гајић“, Амајић;
