Ovu frazu možemo čuti vrlo, vrlo često, a odnosi se na svakog pijanca koji jedva stoji na nogama, koji tetura ili na bilo koji drugi način iskazuje pozamašnu alkoholisanost. Ali, zašto je baš letva ovde nadrljala?
Ona je uspravna, kad je zakucate – ne mrda, ne klati se, ne bljuje, ne smrdi na alkohol, nije neugodna, ne otkriva tajne… Ipak, svaki pijanac koji završi u jarku kraj puta ‘pijan je kao letva’.
Pijan kao letva i pijan kao majka — da li ste se ikada zapitali otkuda dolaze takvi izrazi, zašto letva i zbog čega za ime sveta pijan kao majka? Otkad su majke pijane? Krenimo od letve.
Šta se dešava letvi kad se natopi vodom? Iskrivi se. Baš kao što se čovek iskrivi kad se „natopi“ alkoholom. Zato se i kaže da se „iskrivio“, pošto tako hoda pijanac koji ne može u potpunosti da kontroliše ni svoje donje ekstremitete ni ostatak svog tela, a sve zato što mu mozak ne radi normalno. Bilo da sedi, bilo da hoda.
A ako sedi, kaže se i da „kljuca“ — baš kao kokoška. Još jedan relikt naših zemljoradničkih vremena, jer ne treba zaboraviti da je veći deo našeg naroda do relativno skoro živeo na selu (prilično se pouzdano može tvrditi da su preci 90 odsto današnjih Srba do pre tri-četiri generacije bili ruralno stanovništvo.)
Međutim, najzanimljiviji je izraz „pijan kao majka“. Nekako nam majka ne ide sa alkoholom, barem ne danas. A kako su majke išle s alkoholom u prošlosti? Ruku pod ruku.
Postojao je običaj u mnogim krajevima srpskih zemalja da se trudnice tokom porođaja „zapoje“ rakijom da bi lakše podnele bolove i lakše izgurale donošenje bebice na svet. Pošto je porođaj često dug i težak… pa, jasno vam je. Dok beba dođe na svet majka je pijana k’o majka. Otuda i izraz.
Postojao je takođe i običaj da majke maloj deci daju malo alkohola da se smire da bi one mogle da počiste kuću i spreme ručak dok je muž u polju.
Nije se znalo za zavisnost od alkohola, tako nešto nikome nije padalo na pamet. Tako smo imali pijančenje koje se prenosilo s generacije na generaciju, i to ne samo genetskom sklonošću koja verovatno može da se razvije spoljašnjim uticajima, već i direktnim uticajem miljea u kome su Srpčići odrastali.
